Nemačka vlada od naredne nedelje namerava da uredbama naredi smanjenje potrošnje gasa i struje. Šta to konkretno znači? Ko mora da štedi i kako? Odgovore donosi Dojče vele.
Od sledeće nedelje u Nemačkoj važe novi propisi o štednji energije. Savezna vlada je na temelju Zakona o osiguranju snabdevanja energijom donela dve uredbe. Prva će važiti od 1. septembra do 28. februara 2023, a druga stupa na snagu 1. oktobra i važiće dve godine – nju još mora da potvrdi i gornji dom parlamenta Bundesrat.
Prema navodima saveznog ministra ekonomije Roberta Habeka, cilj novih propisa je da se „nacionalnim naporima“ u naredne dve grejne sezone „uštedi mnogo više gasa“. To se odnosi na domaćinstva, poduzeća i javne ustanove. Ko i kako treba da štedi? Evo kratkog pregleda:
Najniža temperatura u iznajmljenim stanovima
Od septembra se privremeno ukida odredba u ugovorima o najmu stana prema kojoj su podstanari dužni da održavaju određenu minimalnu temperaturu u stanu. To znači da će podstanari smeti i manje da greju ako žele da uštede struju. Međutim, i dalje su u obavezi da „odgovarajućim ponašanjem prilikom grejanja i provetravanja spreče nastanak štete na unajmljenoj imovini“.
Grejanje privatnih bazena
Privatni bazeni, i spoljašnji i unutrašnji, ne smeju više da se greju na gas ili struju. Izuzetak je ako se bazen koristi u terapeutske svrhe. Ta zabrana ne odnosi se na bazene u hotelima, javnim kupalištima i centrima za rehabilitaciju.
Maksimalna temperatura u javnim prostorima
U javnim zgradama radne prostorije smeju da budu zagrejane na maksimalno 19 stepeni Celzijusa. Ako se u tim prostorijama obavljaju fizički poslovi, temperatura sme da bude i niža. U javnim zgradama po mogućnosti više neće biti grejani hodnici, velike hale i prostorije s tehnikom. To pravilo ne važi za bolnice, staračke domove i druge socijalne ustanove.
Topla voda u javnim zgradama
U javim zgradama takođe više neće smeti da budu uključeni bojleri za umivaonike koji se koriste za pranje ruku. Izuzetak je ako toplu vodu zahtevaju higijenski razlozi. Tamo gde se voda centralno zagreva, temperatura mora biti smanjena. Izuzetak su škole, vrtići, starački domovi i bolnice.
Osvetljavanje zgrada i spomenika
Osvetljenje zgrada i spomenika iz isključivo estetskih razloga više neće biti dozvoljeno. Izuzetak su osvetljenja kraćeg trajanja na kulturnim priredbama i svečanostima. Osvetljavanje iz sigurnosnih razloga i dalje je dozvoljeno.
Reklame, izlozi i vrata na prodavnicama
Svetleće reklame moraju biti isključene od 22 do 6 sati. Izuzetak je ako su nužne radi bezbednosti saobraćaja, recimo na autobuskim stanicama. Zabrana osvetljenja važi i za izloge prodavnica.
Dalje, ako se prodavnice greju, između septembra i kraja februara više ne smeju stalno da drže otvorena vrata.
Dužnost informisanja podstanara
Distributeri gasa i vlasnici većih stambenih zgrada moraju svoje kupce odnosno stanare pravovremeno da informišu o troškovima koje će imati za struju i o mogućnostima uštede. To se mora sprovesti najkasnije do početka sezone grejanja.
Kontrola sistema grejanja i potrošnje struje
Od 1. oktobra na snagu stupaju dalje mere. One se odnose na javne, privatne i poslovne zgrade. Predviđena je, između ostalog, obavezna kontrola sistema gasnog grejanja jednom godišnje. Neefikasni sistemi grejanja koji troše previše gasa moraju biti zamenjeni.
Kompanije s potrošnjom većom od 10 gigavatsati godišnje su obavezne da sprovedu mere za racionalniju potrošnju energije.
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga. Ako nastavite da koristite naše veb-stranice, saglasni ste sa korišćenjem naših kolačića.
