Podeli ovo:
Ilustracija
U poslednjih 150 godina, čovečanstvo je prošlo kroz niz katastrofa. Prva polovina 20. veka bila je horor, sa dva svetska rata koja su zajedno odnela više od 100 miliona života, i epidemijom gripa 1918. i 1919. godine koja je ubila čak 50 miliona ljudi.
Ali pre nego što su ovi masovni gubici pogodili ljudsku vrstu, jedna relativno malo poznata globalna katastrofa odnela je milione života u samo tri godine. Od 1876. do 1878. godine, globalna glad je opustošila Aziju, Južnu Ameriku i Afriku, prekinuvši živote procenjenih 50 miliona ljudi.
„To je verovatno bila najgora ekološka katastrofa koja je ikada pogodila čovečanstvo i jedna od najgorih katastrofa bilo koje vrste u poslednjih najmanje 150 godina“, napisali su autori jednog istraživačkog članka iz 2018. godine u časopisu „Journal of Climate“.
„U vrlo stvarnom smislu, El Ninjo i klimatski događaji iz 1876–78. doprineli su stvaranju globalnih nejednakosti koje će kasnije biti opisane kao ‘prvi’ i ‘treći’ svet“, navodi portal Popular Mechanics.
Većina je upoznata sa mehanizmima El Ninjo/La Ninja ciklusa u Tihom okeanu, poznatog i kao ENSO (El Niño, Southern Oscillation).
Uobičajeno, pasati preko Tihog okeana duvaju sa istoka ka zapadu, pomažući nagomilavanju toplih voda u zapadnom Pacifiku. U drugim godinama, ovi vetrovi slabe, što dovodi do prestanka uobičajenog izbijanja hladne vode kod obala Južne Amerike.
150 Years Ago, a Super El Niño Killed 50 Million People. The Next One Is Right Around the Corner. https://t.co/VWfY6S8H00
— Popular Mechanics (@PopMech) June 18, 2026
U Severnoj Americi to obično znači toplije vreme na severozapadu i srednjem zapadu, kao i poplave na jugozapadu i sve do Floride. La Ninja je, kako se može pretpostaviti, suprotna pojava, pasati su jači nego obično, guraju više tople vode ka Aziji i donose hladnije i vlažnije uslove na sever SAD i suvlje i toplije uslove na američkom jugu.
Godine 1877. svet je počeo da doživljava posebno snažan El Ninjo. Prema Ministarstvu prirodnih resursa Minesote, država je zabeležila najtopliju zimu u svojoj istoriji, sa prosečnom temperaturom od 29°F u gradovima blizancima (Minneapolis–St. Paul), rekord koji nije oboren sve do 2023. godine (koja je takođe bila pod uticajem snažnog El Ninja).
Širom sveta, zemlje su doživele teške suše koje su izazvale razorne gladi. Ali iako se snažan El Ninjo dugo smatrao glavnim uzrokom, novija istraživanja daju složeniju sliku. Drugim rečima, mnogo loših okolnosti se poklopilo u pravom trenutku da stvori globalnu katastrofu 1877–78.
Autori studije iz 2018. godine napominju da su godine prethodno hladnih uslova u tropskom Pacifiku, zajedno sa rekordno jakim Indijskim okeanskim dipolom (još jednim klimatskim fenomenom sličnim ENSO) i neuobičajeno toplim površinskim temperaturama Atlantskog okeana, stvorile savršene uslove za super El Ninjo. Ljudska kratkovidost je zatim mogla da zada završni udarac.
„Okidači za glad bile su akutne suše, ali politički i ekonomski faktori, posebno zanemarivanje ili uništavanje tradicionalnih sistema za skladištenje vode i žitarica, bili su odgovorni za pretvaranje neuspeha useva u neviđenu masovnu smrtnost“, napisali su autori.
Iako bi moglo biti primamljivo odbaciti ovaj klimatski događaj kao slučajnost, studija iz 2020. godine u istom časopisu „Journal of Climate“ otkrila je da, u statističkom smislu, snaga El Ninja iz 1877-78. nije bila značajno veća od tri druga super El Ninja 1982-83, 1997-98. i 2015-16. godine.
Sada se svet sprema da uđe u novu eru El Ninja, koju dodatno pogoršavaju toplije temperature izazvane klimatskim promenama. Srećom, prema navodima The New York Times, moderna poljoprivreda prati ove promene ENSO i niko ne predviđa glad velikih razmera ovog puta.
Ali to ne znači da je ovaj novi El Ninjo bez rizika, i danas zemlje širom sveta i dalje uče lekcije iz globalne devastacije od pre 150 godina.
„To nam daje ideju kako da se bolje pripremimo“, rekao je Vimal Mišra, građevinski inženjer na Indijskom tehnološkom institutu Gandinagar, govoreći o Velikoj gladi.
„Pokazuje vam da je ovo najgore što se moglo dogoditi“.
Prst.rs/M.K.
