Podeli ovo:
Evropska unija će potrošiti 8 miliona evra za izgradnju bezbednosnog bunkera u Briselu gde se lideri mogu sastajati u tajnosti, izvestio je u petak EUobserver. Komora će biti izolovana od elektronskih smetnji, biće zabranjeno unošenje svih aparata, a takve su mere navodno potrebne zbog “ruskih ili drugih prisluškivača”.
Tvrdeći da je video dokument EU koji opisuje projekt, EUobserver je objavio da će komora biti dizajnirana da ugosti oko 100 ljudi. Bunker bi trebao biti izgrađen do 2024. godine, a nalaziće se negde unutar kompleksa Evropskog saveta u glavnom gradu Belgije.
Soba za sastanke biće bez interneta, ali će imati mikrofone za osiguranje kabina za prevodioce. I soba i ove kabine biće obavijene “izolacinim kavezom s sertifikatom NATO-a” kako bi se sprečilo da elektromagnetski i radio talasi ne odu napolje, a svako ko želi ući, čak i čistači, trebaće najvišu bezbednosnu dozvolu.
Objekt će se pretražiti “pre i nakon sastanaka kako bi se otkrio, locirao i neutralizovao svaki uređaj za prisluškivanje”, a svako ko uđe moraće ostaviti telefone, kompjutere, pametne satove, električne priveske i slušna pomagala u zvučno izolovanim ormarićima spolja.
Ovaj intenzivni fokus na bezbednost ima za cilj da se isključe “ruski ili drugi prisluškivači”, napisao je EUobserver. Međutim, nije poznato gradi li EU komoru kao odgovor na konkretnu bezbednosnu pretnju ili iz opšteg osećaja opreza. Pojedinačno, članice EU optužile su Rusiju za špijunažu mnogo ranije nego što je Moskva poslala svoje trupe u Ukrajinu, a proterivanje diplomata zbog navodnog špijuniranja normalno je u međunarodnim odnosima, dok Belgija tvrdi da je izbacila desetinu ruskih špijuna ranije ove godine.
Međutim, špijuniranje se odvija između saveznika jednako često kao i između protivnika, pri čemu su Sjedinjene Države navodno prisluškivale čak 122 svetska lidera oko 2014. godine. Američka Agencija za nacionalnu bezbednost sprovela je opsežan nadzor nad zvaničnicima na visokm nivou u Francuskoj i Nemačkoj, prema dokumentima koje je objavio WikiLeaks.
Izrael i Kina takođe su optuženi za sprovođenje operacija prisluškivanja u Briselu, a EU je godinama pritiskala Belgiju da pooštri svoje zakone o špijunaži, koji dopuštaju da špijuniranje u mnogim slučajevima prođe nekažnjeno.
