Podeli ovo:
Edin Dervišhalidović, poznatiji kao Dino Merlin, jedan od poznatijih pevača na Balkanu i deklarisani srbomrzac kojem ne smetaju srpske pare, nebrojeno puta je pljuvao Srbiju i Srbe.
Evo šta je sve Dino govorio o Srbiji i Srbima:
– Kad su počela granatiranja Sarajeva i kad me je Nele Karajlić zvao na veliki miting mira u Beogradu, rekao sam da ću doći tamo kad budu padale granate.
Najupečatljivija izjava Dina Merlina je data zagrebačkom Slobodnom tjedniku u kojoj je Beograd nazvao „leglom fašizma“, a 1994. na pitanje novinarke Globusa da li je moguć zajednički život sa Srbima, oštro je odgovorio:
– Ma, kakav suživot sa Srbima! Bog ne voli one koji seju nered i on će ih ukloniti pomoću naših pušaka.
U sarajevskim Danima 2001. izjavio je sledeće:
– Srbi bi trebalo da uzmu lekove za svoje bolesti, jer je evidentno da su bolesni. Većina je bolesna i to je jedan od razloga zbog kojih bi trebalo da idem u Beograd, jer bolesnici se obilaze.
– Moje su omiljene pesme „Bojna Čavoglave“, „Kad jurišnik bije“ i druge slične njima (poznati ustaški hitovi iz devedesetih).
– Mi bismo sad malo Bajage i tonove s istoka… E, pa ne može! Ja sam izgubio iluzije i zaboravio neke pesme.
Saša Mirković, Era i Zorica Marković o Dinu Merlinu: POKRAO JE SRBIJU, TREBA MU ZABRANITI ULAZAK!
Prilikom gostovanja u Beogradu 2015. u Kombank areni Dino je preko svog PR tima zabranio unošenje srpskih zastava na njegov koncert.
Tokom rata u Bosni bio je angažovan na ratištu. Tada je snimio dva njegova velika hita: „Mene metak neće“ i „Da te nije Alija“, posvećenu Aliji Izetbegoviću i šehidima (svetim islamskim ratnicima stradalim za veru: ,,Ne bi sjala ovako jako ova naša lijepa avlija, ja bih svjetlo zvao mrakom, da te nije Alija”.). Negde u to vreme je nastala i fotografija ovog pevača u društvu ratnih zločinaca i kriminalaca.
Dino je fotografisan u društvu:
Ismeta Bajramovića Ćele – bivšeg komandanta Vojne policije u Starom gradu u Sarajevu, pri Armiji tadašnje BiH. Ćelo je dovođen u vezu s brojnim kriminalnim aktivnostima. Često je isticao da izuzetno ceni i poštuje Aliju Izetbegovića. Osumnjičen za stvaranje logora za Srbe i mučenje srpskih zarobljenika u logoru „Ramiz Salčin“, bivšoj kasarni „Viktor Bubanj“. Bilo mu predloženo da ode u Zagreb na mesto pomoćnika vojnog atašea u Hrvatskoj, ali je odbio. Počinio je samoubistvo 17. decembra 2008. u svom stanu u Sarajevu.
Jusufa Juke Prazine – predratnog sarajevskg kriminalaca, ratnog zapovednika muslimanskih paravojnih formacija od kojih je kasnije nastala Armija BiH. Na početku rata formirao jedinicu „Zelene beretke“ i organizovao privatne logore u kojima su zlostavljani Srbi. Učestvovao u pokolju nad vojnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici 2. i 3. maja 1992. godine. Ministarstvo unutarnjih poslova Srbije zbog toga i ostalih ratnih zločina za koje je odgovoran raspisalo je za njim poternicu. Napustio je sarajevo 1992., a ubijen je u Belgiji 1993. godine.
Ramiza Delalića Ćele – poznatog kao komandanta nekadašnje Devete brdske brigade Prvog korpusa Armije BiH i pripadnika sarajevskog podzemlja. U središte javnosti dospeo nakon ubistva 1992. Nikole Gardovića. Ubistvo „Srpskog svata“ je ujedno označilo početak rata u BiH. Nikola Gardović je bio otac mladoženje, bogoslova SPC. Ubistvo se dogodilo ispred stare srpske crkve na Baščaršiji i podiglo je međuetničku tenziju do usijanja. Višegodišnji sudski proces koji se vodio protiv Ramiza u Sarajevu nikad nije okončan. Ubijen je 2007. u centru Sarajeva.
