U trenutku kada Hrvatska beleži predpandemijske rezultate u turizmu i kada se naziru rekordni turistički prihodi, sve se više govori o novom zakonu o pomorskom dobru i morskim lukama.
Glavni razlog je bojazan građana da bi novi zakon omogućio da se plaže privatizuju, odnosno ograde i da se pristup na njih naplaćuje, prenosi Al Džazira.
Na takvu mogućnost upozoravaju iz Udruženja za kretanje ostrva koji tvrde da je Ministarstvo mora, saobraćaja i infrastrukture izradilo nacrt ovog zakona koji još nije objavljen u javnosti, ali za koji tvrde da omogućava ograničenje opšte upotrebe pomorskog dobra, njegovog ograđivanja, pa čak i potencijalnu naplatu ulaska na plaže.
Otvoreno pismo
„Smatramo delove predloženog zakona nedopustivim i potpuno protivrečnim svemu što smo zagovarali i saopštavali svih ovih godina, ističući važnost zaštite našeg najvećeg društvenog, turističkog i ekonomskog potencijala – pomorskog dobra koje istorijski i kulturno predstavlja izuzetno važan resurs za svim našim građanima i posetiocima“, navodi se u otvorenom pismu koje je Pokret ostrva uputio premijeru Andreju Plenkoviću, resornom ministru Olegu Butkoviću i državnom sekretaru Josipu Bilaveru.
O kakvim i kolikim promenama se radi, govori podatak da je od nekoliko stotina plaža na hrvatskom delu Jadrana samo 18 plaža pod koncesijom, a posetiocima se trenutno naplaćuje ulaz.
Svi ostali, ma koliko bili poznati i kakav sadržaj imali, otvoreni su za posetioce. Na njima je trenutno najveći problem da nađete slobodno mesto gde biste mogli da stavite peškir.
Istovremeno, u Grčkoj i Italiji je ograničenje pomorskog dobra pravilo, a u ovim zemljama su plaže ograđene i uglavnom pod koncesijom. Zbog toga je upotreba ležaljki i drugih sadržaja na plažama ograničena u ovim zemljama.
Predsednica Udruženja Pokret ostrva Maja Jurišić kaže da nacrt zakona donosi mnogo novina, ali i da je udruženje od početka počelo da upozorava nadležne na neke svoje delove.
„U svemu ovome posebno je značajna rečenica koja kaže da se ‘opšta upotreba pomorskog dobra može ograničiti, a izuzetno isključiti’. Takođe, u članu koji definiše morske plaže precizira se da planovima upravljanja pomorskim dobrom jedinica lokalne samouprave, odnosno samouprava koje donose plan upravljanja pomorskim dobrom, treba izričito definisati koje su javne plaže, a koje su one na kojima će se odvijati delimična ili potpuna rekreacija i ograničiti javnu upotrebu. U postojećem zakonu takvih stavki nema“, kaže Jurišić govoreći o nacrtu zakona.
Koristimo kolačiće za personalizaciju sadržaja i oglasa, pružanje funkcija društvenih medija i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga. Ako nastavite da koristite naše veb-stranice, saglasni ste sa korišćenjem naših kolačića.
