Podeli ovo:
Konzumacija pornografskog sadržaja iskrivljuje percepciju korisnika i stvara lažnu sliku stvarnosti, dovodi do znatno većeg nivoa depresije, anksioznosti i stresa, a kod pojedinaca loše odnose prema voljenoj osobi, tvrdi se u novom istraživanju koje je objavio pornografije iskrivljuje nečiju percepciju stvarnosti, kako pojedinci gledaju na voljene osobe i dovodi do znatno većeg nivoa depresije, anksioznosti i stresa, pokazalo je novo istraživanje.
Studija, objavljena u magazinu Frontiers in Psychology, nudi potencijalno rešenje za odvikavanje od zavisnosti od pornografije koji uključuje veru i moral.
Istraživanje je sprovedeno među 1.031 studentom starijim od 18 godina na Franjevačkom univerzitetu u Steubenvilleu, Ohajo, od kojih je 34 posto muškaraca i 66 posto žena.
Od anketiranih, 56,6 odsto je „doživotno zavisnih od upotrebe pornografije“, a „značajno veći procenat muškaraca nego žena koji su naveli takvu zavisnost“.
Sedamnaest procenata ispitanih studenata je prijavilo „teške“ ili „ekstremno teške“ nivoe depresije, dok je 20,4 odsto prijavilo slične nivoe anksioznosti, a 13,5 procenata slične nivoe stresa. Studija, koja se bavi „kompulzivnom upotrebom pornografije“, otkrila je da takva upotreba značajno utiče na tri parametra mentalnog zdravlja i kod muškaraca i kod žena.
Rezultati studije otkrili su vezu između upotrebe pornografije i lošeg mentalnog zdravlja te pokazali da su takva stanja progresivno lošija u koliko je pornografija nedavno korišćena, kaže psiholog i autor Stephen Sammut.
Praćenje pornografskog sadržaja može uticati percepciju sopstvene vrednosti i percepciju drugih osoba iz okruženja. Na primer, pornografija dovodi do višeg nivoa objektivizacije drugih i gledišta da su drugi tu samo radi zadovoljstva, dovodeći tako do ekstremnog ponašanja kod konzumenata pa i maltretiranja drugih osoba iz okruženja.
„Degradacija sopstvene vrednosti kroz konzumiranje pornografskog sadržaja šteti vašem samopoštovanju i seksualnom nagonu, što opet dovodi do čitavog niza nesigurnosti“, piše dr Mark Travers.
Urušeno samopoštovanje i iskrivljeni seksualni nagon takođe dalje mogu uticati na društvenu interakciju i društveni integritet, kao i na percepciju življenja u stvarnosti. Čovek, dakle, manje zna o tome kako se nositi sa situacijama iz stvarnog života koje imaju negativan uticaj na lične odnose.
Pornografija utiče na oblasti mozga koje proizvode zadovoljstvo i emocije – donji deo mozga – kojim se ljudi često vode više od oblasti mozga koje su odgovorne za logiku i racionalno razmišljanje – gornji mozak.
„Znamo iz proučavanja psihopatologije tokom mnogo godina da se disfunkcionalna regulacija donjeg mozga od strane gornjeg mozga odražava u patološkom ponašanju“, rekao je Sammut.
Uprkos negiranju aspekata zavisnosti od pornografije, Sammut kaže da isti deo mozga koji prima seksualnu stimulaciju prima i drogu.
„Seksualno zadovoljstvo nije baš beznačajan stimulans za mozak i kontekst u kojem se dešava, tačnije kada je jedini važan cilj trenutno zadovoljstvo, ne pomaže u razvoju gornje moždane sfere i mnogo doprinosi jačanju donjeg dela mozga, a samim tim i pospešuje ponašanje slično zavisnosti“, piše Travers.
„Ako je dominantni nagon da ugodimo sebi (hedonistički), ovaj nagon se ne razlikuje od onog uočenog kod zloupotrebe droga, gde korisnik droge postaje preokupiran traženjem stimulansa na uštrb normalnog života i ispunjavanja svojih svakodnevnih obaveza na normalan način, “, nastavlja Travers.
Vera, moral i lična motivacija navedeni su kao primarne varijable koje pomažu u smanjenju upotrebe pornografije, navodi se u studiji.
„Znamo da vera i moral pružaju ljudima određene standarde ponašanja koji poboljšavaju njihov lični razvoj, pored toga što im pružaju standarde o tome kako treba da se odnose prema bližnjima“, objasnio je Sammut — nešto, za šta Travers rekao da „potpuno podržava naučna literatura“.
Zaista, vera i moral imaju sposobnost da pomognu u određivanju prioriteta logičkih i racionalnih delova mozga, regulišući na taj način delove mozga zadužene za zadovoljstva i emocije. Takođe, nečija motivacija da prestane sa upotrebom pornografskog sadržaja doprinosi boljoj funkciji gornjeg dela mozga.
