Podeli ovo:
U novim programima eksplicitno se pominje genocid nad srpskim narodom, kao i kvislinška tvorevina i njen poglavnik, koji su za taj zločin odgovorni, kažu iz ZUOV-a
Ideja da đaci iz Srbije i Republike Srpske predmete od nacionalnog značaja, poput istorije, uče po zajedničkim programima i iz zajedničkih udžbenika, moraće, po svemu sudeći, da sačeka narednu školsku godinu.
Međutim, prosvetne vlasti Srbije navode da su svoj deo posla u velikoj meri već obavile. Kako objašnjavaju u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, po nalogu prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branka Ružića, tokom prošle godine formirana je Radna grupa koja je radila na neophodnim izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima kako bi se napravio osnov za uvođenje udžbenika od posebnog nacionalnog interesa za osnovnu i srednju školu.
„Nacrt izmena i dopuna Zakona o udžbenicima pripremljen je u maju 2021. godine i nakon toga poslat kabinetu predsednika Republike Srbije, budući da je reč o inicijativi predsednika, radi konsultacija na višem nivou”, navodi se u pojašnjenjima Ministarstva prosvete poslatim „Politici”.
Nacrt zakona upućen je i kabinetu predsednice vlade. Kako dalje dodaju u resornom ministarstvu, u međuvremenu je ostvarena saradnja s kolegama iz Republike Srpske kako bi se pripremili udžbenici od nacionalnog interesa s istovetnim sadržajem.
„Takođe, organizovane su i obuke za nastavnike koji će učenicima predavati nacionalne predmete. Inače, planovi i programi u nastavi u nadležnosti su Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, dok je postupak ocene kvaliteta udžbenika uređen zakonom. Kako bi bio odobren, rukopis udžbenika mora biti u skladu sa propisanim Standardima kvaliteta udžbenika, što podrazumeva i njegovu usklađenost s programom predmeta”, kažu u Ministarstvu prosvete.
Iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), napominju da izmene Zakona o udžbenicima nisu u njihovoj nadležnosti. Ali nastavni planovi i programi, kao i odobravanje udžbenika, jeste, ali oni koji se tiču zajedničke nastave iz nacionalnih predmeta moraju prvo da sačekaju usvajanje neophodnih izmena zakona da bi bili razmatrani i odobreni. Iz ZUOV-a, međutim, ističu da nisu tačne tvrdnje koje su se mogle čuti ovih dana u javnosti, da đaci o zločinima u NDH, Jasenovcu kao najvećem stratištu Srba, uče jedan školski čas i da je ova kompleksna i strašna tema obrađena na pola stranice udžbenika iz istorije. Učenici, naime, od prošle školske godine imaju novi nastavni plan i program iz istorije i udžbenike koji te izmene prate.
„Period Drugog svetskog rata izučava se u osmom razredu osnovne škole, trećem ili četvrtom razredu gimnazije i odgovarajućim razredima stručnih škola. U programima nastave i učenja predmeta istorija, u sadržajima i ishodima se, pored ostalog, eksplicitno pominje genocid nad srpskim narodom, kao i kvislinška tvorevina i njen poglavnik koji su za taj zločin odgovorni. Navodi se i ime Diane Budisavljević, zbog njene uloge u spasavanju hiljada srpske dece od sigurne smrti u ustaškim logorima. U novom programu istorije za 8. razred, koji se primenjuje od školske 2021/2022. godine, na primer, Jasenovac je, uz Aušvic, uvršćen u ključne pojmove sadržaja programa”, napominju u ZUOV-u.
Dodaju i da su na osnovu ovog programa pripremljeni rukopisi udžbenika u kojima je odgovarajući prostor posvećen stradanju Srba u NDH.
„Nijedan od odobrenih udžbenika ne bi ni dobio pozitivnu ocenu da nije bio usklađen s programom, što je podrazumevalo i to da doprinosi ostvarivanju propisanih ishoda i da su svi ključni pojmovi sadržaja, među kojima je i logor u Jasenovcu, obrađeni na optimalan način. Za ostvarivanje ishoda propisanih programom, kao i za obradu ključnih pojmova sadržaja, kakvi su genocid, Holokaust, Aušvic, Jasenovac, potrebno je više vremena i više različitih aktivnosti, tako da je besmislena tvrdnja da se o stradanju Srba u NDH uči samo jedan školski čas”, ističu iz ZUOV-a.
Kabinet premijerke: zakon je u završnoj fazi
Nacrt izmena i dopuna Zakona o udžbenicima, koji nam je poslalo Ministarstvo prosvete, u finalnoj je fazi, kažu za „Politiku” u kabinetu predsednice vlade Ane Brnabić. Dodaju da ga dorađuju, između ostalih, saradnici iz njenog kabineta, kao i drugi članovi vlade. Iz premijerkinog kabineta rečeno nam je da će ovaj zakon biti jedan od prioriteta za usvajanje u mandatu naredne vlade, a imajući u vidu koliko je važan, čim bude usaglašen o njemu će biti informisan i predsednik republike.
Politika
