Podeli ovo:
FOTO:ILUSTRACIJA
Tokom sve učestalijih toplotnih talasa klima-uređaji postali su nezaobilazan saveznik u borbi protiv visokih temperatura. Ipak, stručnjaci upozoravaju da nepravilno korišćenje klima-uređaja može izazvati brojne zdravstvene probleme, od respiratornih tegoba do ozbiljnih komplikacija kod osoba sa srčanim oboljenjima.
Najveći problem predstavlja nagla promena temperature kojoj je organizam izložen prilikom prelaska iz klimatizovanog prostora na letnju vrelinu i obrnuto.
Temperaturni šok može biti opasan za organizam
Kada je razlika između spoljne i unutrašnje temperature prevelika, telo doživljava dodatni stres.
Na primer, prelazak iz prostorije rashlađene na 20 stepeni u spoljašnju temperaturu od 35 do 40 stepeni može izazvati vrtoglavicu, osećaj slabosti, glavobolju, pa čak i nesvesticu kod osetljivijih osoba.
Posebno su ugroženi stariji ljudi, hronični bolesnici i osobe koje imaju kardiovaskularne probleme.
Klima može uticati i na disajne puteve
Stručnjaci upozoravaju da česte promene između vrelog i hladnog vazduha mogu negativno uticati na sluzokožu disajnih puteva.
Kada je sluzokoža isušena i nadražena, organizam postaje podložniji infekcijama, pa se tokom leta često javljaju simptomi poput upale grla, kašlja, prehlade ili bronhitisa.
Iako mnogi ove tegobe povezuju sa promenom vremena, uzrok često može biti upravo neadekvatna upotreba klima-uređaja.
Opasnost koja se krije u neodržavanim klima-uređajima
Pored temperaturnog šoka, stručnjaci upozoravaju i na rizik koji predstavlja neredovno održavanje uređaja.
U zapuštenim sistemima mogu se razvijati bakterije, među kojima je i legionela, uzročnik legionarne bolesti – ozbiljne infekcije pluća.
Legionela se prirodno nalazi u toploj slatkoj vodi i može se proširiti kroz sisteme koji koriste vodu za rashlađivanje vazduha. Infekcija nastaje udisanjem sitnih kapljica kontaminirane vode koje dospevaju u vazduh.
Zbog toga je redovno čišćenje i zamena filtera jedan od najvažnijih koraka za bezbedno korišćenje klima-uređaja.
Koja temperatura je idealna?
Stručnjaci preporučuju da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne bude veća od 5 do 7 stepeni.
Ako je napolju 35 stepeni, optimalna temperatura u prostoru trebalo bi da bude između 28 i 30 stepeni. Na taj način organizam se manje opterećuje, a prostorija ostaje prijatna za boravak.
Takođe se savetuje da se izbegava dug boravak u previše rashlađenim prostorijama neposredno pre izlaska napolje.
Kako se rashladiti bez klime?
Za one koji nemaju klima-uređaj, postoje jednostavne metode koje mogu pomoći da temperatura u domu bude podnošljivija.
Tokom najtoplijeg dela dana preporučuje se držanje spuštenih roletni i zatvorenih prozora kako bi se sprečio ulazak toplote. Kada temperatura napolju opadne, prostor treba dobro provetriti.
Ventilator postavljen u blizini otvorenog prozora može poboljšati cirkulaciju vazduha i stvoriti osećaj svežine.
Iako ventilator ne snižava temperaturu vazduha, on ubrzava isparavanje znoja sa kože, zbog čega telo ima osećaj da je okolina hladnija.
Rashlađivanje da, ali uz oprez!
Klima-uređaji ostaju jedno od najefikasnijih rešenja tokom letnjih vrućina, ali stručnjaci ističu da njihova pravilna upotreba igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja.
Uz umereno rashlađivanje, redovno održavanje uređaja i postepeno prilagođavanje organizma promenama temperature, moguće je bezbedno preživeti najtoplije dane bez nepotrebnih zdravstvenih problema.
Prst.rs/M.K.
