Podeli ovo:
U noćnim protestima u Severnoj Makedoniji tokom protekle nedelje na desetine učesnika je povređeno, a potezalo se i oružje. Nastojanju Severne Makedonije da se pridruži Evropskoj uniji isprečile su se prepreke koje su postavile susedne zemlje, a procesu se ne nazire kraj.
Najnovija prepreka je veto Bugarske, članice EU. Francuski kompromisni predlog za rešavanje Bugarskog veta podelio je Severnu Makedoniju, izazvavši povremeno nasilne proteste. Francuski plan je takođe naišao na ozbiljne primedbe i u Bugarskoj i zapravo je uzrokovao rušenje vlade, koja je prihvatila kompromis.
Šta je zapravo sporno između Bugara i Makedonaca?
Severna Makedonija je već 17 godina kandidat za članstvo u EU. Ime zemlje, Makedonija, izazvalo je negodovanje u susednoj Grčkoj, koja smatra da taj termin gaji ekspanzionističke namere. Naime, u Grčkoj se nalazi istoimena pokrajina, te Grčka smatra da ime „Makedonija“ predstavlja pokušaj da se uzurpira grčka istorija i kultura. Atina je godinama zadržavala kandidature Skoplja za članstvo u EU i NATO-u, sve dok nije postignut dogovor iz 2019. kojim je Makedonija promenila ime u Severna Makedonija.
Već sledeće godine, susedna Bugarska je blokirala pokušaje da se Severna Makedonija pridruži EU, optužujući Skoplje za nepoštovanje zajedničkih kulturnih i istorijskih veza. Bugarska je zahtevala od Skoplja da prizna da jezik Severne Makedonije potiče od bugarskog i da prizna bugarsku manjinu u Severnoj Makedoniji.
Veličina bugarske zajednice u Severnoj Makedoniji je predmet spora. Zvanični podaci sa popisa iz 2021. godine govore o 3.504 osobe, ili oko 0,2% stanovništva. Bugarska smatra da ta brojka nije tačna, napominjući da je približno 90.000 Makedonaca od oko 2 miliona stanovnika uzelo dvojno bugarsko državljanstvo i pasoš u poslednje dve decenije na osnovu tvrdnje o svojim porodičnim korenima. Još oko 53.000 prijava je na čekanju. Naravno da je izdavanje dvojnog državljanstva bila bugarska dugoročna politika kojom bi se kasnije osporavao nacionalni identitet Makedonaca. Kao članica EU Bugarska je pasošima podmićivala siromašno stanovništvo Makedonije u svrhu svojih velikobugarskih aspiracija. Sa Bugarskim pasošima, Makedonci su mogli odlaziti u zemlje članice EU u potrazi za poslom. Danas su ti pasoši došli na naplatu.
Šta nudi Francuski predlog?
Francuska kao predsedavajuća članica EU u periodu između januara i juna je bila duboko uključena u pregovore da se izađe iz mrtve pozicije. Lideri EU održali su samit sa državama Zapadnog Balkana prošlog meseca, tokom iste nedelje kada su Ukrajinu i Moldaviju proglasili kandidatima za članstvo u EU.
Francuski predsednik Emanuel Makron nadao se da će deblokiranje nastojanja Severne Makedonije i Albanije za EU predstaviti kao veliki uspeh. Ambasada Francuske u Skoplju objavila je u četvrtak poruku Makrona.
„Još jednom je Severna Makedonija stigla do ključnog trenutka u svojoj istoriji. Sedamnaest godina nakon dobijanja statusa kandidata, otvorila se istorijska prilika: …. Izbor je na vama“, rekao je Makron.
Makronov predlog predviđa kompromis i ustupke obe strane. Vlada u Skoplju bi se obavezala da promeni svoj Ustav kako bi priznala bugarsku manjinu, zaštitila prava manjina i zabranila govor mržnje.
Francuski lider je istakao da predlog ne dovodi u pitanje zvanično postojanje makedonskog jezika, ali je napomenuo da, kao i svi dogovori, „počiva na kompromisima i ravnoteži“.
Makedonska novinarka Ana Antevska postavila je pitanje predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu prilikom njegovog nedavnog boravka u Skoplju: „Gospodine Mišel, zašto je Evropska Unija stala iza primitivnih zahteva Bugarske koja, inače, tvrdi da ne postoji ni makedonski jezik, ni makedonska nacija, dok vi u Evropskoj Uniji vašim građanima omogućavate, između ostalog, da se izjasne čak da li su muškog ili ženskog pola?“
Ubacivanje Bugara (u kom svojstvu ostaje nepoznato) u makedonski Ustav može da potraje najmanje pola godine. Za promenu Ustava je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu. Takva većina u parlamentu Makedonije je u ovom momentu nemoguća, čak i uz albansku podršku. Ne treba biti previše pametan da bi se zaključilo da će to odvesti Severnu Makedoniju u parlamentarnu krizu.
Francuski predlog je doveo do političke krize i Bugarsku i Makedoniju.
Centristička vlada bugarskog premijera Кirila Petkova srušena je glasanjem o nepoverenju 22. juna. Mlađi partner u vladi napustio je krhku četvorostranačku koaliciju, opisujući Kirilovu spremnost da ukine veto Severnoj Makedoniji kao „nacionalnu izdaju .” Prevremeni izbori mogli bi da dovedu do jačeg prisustva nacionalističkih, a zapadni analitičari tvrde i proruskih poslanika u bugarskom parlamentu.
Narodna skupština je već odobrila predlog, ali su zakonodavci postavili dodatne uslove za pristanak Severne Makedonije na članstvo u EU. Oni uključuju odgovarajuću ustavnu zaštitu za Bugare koji žive u Severnoj Makedoniji, i bez pretpostavke da će Bugarska priznati makedonski kao poseban jezik od bugarskog.
U Severnoj Makedoniji, i predsednik Stevo Pendarovski i vlada premijera Dimitra Кovačevska podržali su predlog kao razuman kompromis. Prihvatanje toga „neće biti ni istorijski trijumf, kako bi to jedan tabor nazvao, ni istorijski neuspeh ili debakl, kako kažu oni u drugom taboru“, rekao je Pendarovski.
Vlada je naglasila da predlog ne ugrožava nacionalne interese ili identitet. Ali glavna opoziciona stranka desnog centra, VMRO-DPMNE, kao i druge, ne slažu se, rekavši da sporazum favorizuje bugarske zahteve koji dovode u pitanje istoriju, jezik, identitet, kulturu i nasleđe Severne Makedonije.
Biljana Vankovska, profesor prava na Institutu za bezbednost, odbranu i mir Univerziteta „Sveti Ćirilo i Metodije“, kritikovala je francuski predlog kao klanjanje „nacionalističkim i šovinističkim zahtevima Bugarske“.
„Neverovatno je da je od male nacije zatraženo da prepusti svoj jezik, istoriju i ustavotvorna ovlašćenja spoljnim silama kako bi započela proces pristupanja EU“, rekla je ona.
Politički analitičar Albert Musliu, šef istraživačkog centra Asocijacije za demokratske inicijative, tvrdi da predlog nudi Severnoj Makedoniji šansu da započne pregovore o članstvu sa EU.
„Ako me pitate da li je fer, onda da, predlog je nepravedan, ali međunarodni poredak nije zasnovan na pravičnosti“, rekao je on.
Bugarska je prihvatila francuski predlog, koji sada zahteva podršku parlamenta Severne Makedonije. Tekst je sada na nivou odbora u parlamentu. Plenarna sednica nije zakazana. Lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski upozorava da „francuski predlog“ svedoči da je okvir za napredak Severne Makedonije ka EU postala „bugarizacija“.
