Podeli ovo:
Foto: ilustracija/Printscreen
Viši sud u Beogradu danas je izrekao prvostepenu presudu Vladimiru i Miljani Kecmanović, roditeljima dečaka koji je 3. maja 2023. godine počinio masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, ali kazne koje su dobili nisu maksimalne, iako je tužilaštvo to tražilo. Vladimir je osuđen na kaznu zatvora od 14 godina i šest meseci, dok je Miljani Kecmanović izrečena kazna od dve godine i 11 meseci zatvora.
Naime, tužilaštvo je u završnoj reči predložilo da sud izrekne najstrože zakonom propisane kazne, za Vladimira Kecmanovića jedinstvenu kaznu od 14 godina i 11 meseci zatvora, a za Miljanu Kecmanović tri godine zatvora. Stav tužilaštva bio je da ne postoje olakšavajuće okolnosti, uz ocenu da su propusti roditelja direktno doprineli tragediji koja je potresla Srbiju i region.
Međutim, sud prilikom donošenja presude nije prihvatio maksimalni zahtev tužilaštva u celosti. U obrazloženju ovakvih odluka, sudovi se uvek rukovode principom individualizacije kazne, što znači da se kazna određuje na osnovu više faktora, težine dela, okolnosti pod kojima je izvršeno, ali i ličnih i pravnih okolnosti okrivljenih koje sud procenjuje kao olakšavajuće ili otežavajuće.
U praksi, čak i kada tužilaštvo traži maksimalnu kaznu, sud nije obavezan da je izrekne, već odlučuje u okviru zakonskog raspona i sopstvene ocene dokaza i odgovornosti.
U slučaju Kecmanovića, sud je, prema presudi, ipak prihvatio da postoji krivična odgovornost roditelja zbog zanemarivanja i neadekvatnog staranja, ali je kazne odmerio ispod maksimalnog zahteva tužilaštva.
Ovaj predmet i dalje izaziva ogromnu pažnju javnosti, a nakon objavljene prvostepene presude, i odbrana i tužilaštvo imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.
Prst.rs/M.K.
