REMont i Građanske inicijative: Politički uticaj bez mandata i bez odgovornornosti

Projekat REMont i uloga organizacije Građanske inicijative otvorili su jedno od ključnih pitanja savremene demokratije u Srbiji: gde je granica između legitimnog delovanja civilnog društva i operativno-političkog uticaja bez izbornog legitimiteta, bez transparentnosti i bez odgovornosti prema javnosti.

Iako je projekat REMont u javnosti predstavljen kao inicijativa za unapređenje demokratije, medijskih sloboda, transparentnosti i evropskih vrednosti, njegovo faktičko delovanje imalo je direktan, konkretan i dalekosežan uticaj na proces izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) – jednog od najvažnijih regulatornih organa u institucionalnom poretku Republike Srbije.

Uprkos tom uticaju, javnosti nikada nisu predočeni osnovni podaci koji bi morali da prate svaku inicijativu sa ovakvim institucionalnim dometom.

Tajna bez finansija i odgovornosti

Iako Građanske inicijative na svom zvaničnom sajtu objavljuju listu donatora, ključna pitanja u vezi sa projektom REMont ostala su bez odgovora:

• ko je konkretno finansirao projekat REMont,

• kolika su sredstva uložena,

• u kom vremenskom periodu je projekat realizovan,

• koji su njegovi precizni, merljivi i proverljivi ciljevi,

• i po kojim kriterijumima su kandidati za Savet REM ocenjivani.

Analiza dostupnih izveštaja pokazuje da su u okviru projekta korišćeni neujednačeni, selektivni i često proizvoljni kriterijumi. Za pojedine kandidate kriterijumi su primenjivani izrazito rigorozno, dok su kod drugih gotovo u potpunosti izostajali. Takav pristup ozbiljno dovodi u pitanje objektivnost i kredibilitet čitavog procesa, ali i ulogu Građanskih inicijativa u njemu.

Transparentnost, kao vrednost na koju se Građanske inicijative kontinuirano pozivaju, u slučaju projekta REMont ostala je isključivo deklarativna – bez stvarne sadržine, bez kontrole i bez javne proverljivosti.

Nejasan mandat: ko je ovlastio Građanske inicijative?

Posebno zabrinjava činjenica da su Građanske inicijative samoinicijativno preuzele ulogu takozvane „krovne organizacije“, nastupajući u ime zakonom ovlašćenih predlagača kandidata za Savet REM, dok su istovremeno pregovarale sa delegacijama Narodne skupštine Republike Srbije, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) i Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Ključno pitanje, međutim, ostaje bez odgovora:
ko je, kada i u kojoj proceduri ovlastio Građanske inicijative da zastupaju druge organizacije?

Zakon o elektronskim medijima jasno definiše ko su ovlašćeni predlagači i polazi od njihove nezavisnosti i samostalnosti u postupku predlaganja. Institut „krovne NVO“ koja u ime drugih organizacija pregovara, nameće kriterijume i politički verifikuje podobnost kandidata – u zakonu ne postoji.

Upravo tu nastaje ozbiljna pravna i demokratska siva zona.

Kada civilni nadzor preraste u političko delovanje

Delovanje Građanskih inicijativa u okviru projekta REMont daleko prevazilazi korektivno-nadzornu i savetodavnu ulogu civilnog društva. Kroz ovaj projekat, GI su se aktivno uključile u političku borbu za uticaj nad regulatornim telom koje ima direktan i presudan uticaj na medijski prostor u Srbiji.

To predstavlja suštinski problem.

Nevladine organizacije nemaju izborni demokratski legitimitet da učestvuju u borbi za kontrolu institucija. One ne izlaze na izbore, ne odgovaraju biračima i ne snose političke posledice svojih odluka. Njihova legitimna uloga u demokratskom sistemu može biti korektivna, kritička i zagovaračka – ali ne i operativno-politička.

U slučaju REMont, ta granica je očigledno pređena.

Ishod kao jedino merilo „legitimnosti“

Sve raspoložive činjenice ukazuju na to da je krajnji cilj projekta REMont bio oblikovanje Saveta REM u skladu sa interesima opozicionih političkih struktura, čime bi se stekla presudna kontrola nad regulacijom i uređivanjem medijskog prostora.

Kada takav ishod nije ostvaren, usledila je promena taktike: osporavanje prava saveta nacionalnih manjina da predlažu kandidate, ostavke pojedinih već izabranih članova Saveta REM i pokušaji da se rad novog Saveta parališe, a čitav proces proglasi nelegitimnim.

Drugim rečima, legitimitet procesa doveden je u pitanje tek onda kada rezultat nije bio po volji Građanskih inicijativa.

Umesto evropskog puta – nova institucionalna blokada

Iako su Građanske inicijative tvrdile da projekat REMont doprinosi ispunjavanju uslova za otvaranje Klastera 3 i ubrzavanju evropskog puta Srbije, efekti njihovog delovanja bili su suprotni.

Miniranjem procesa izbora članova Saveta REM, Srbija je ponovo dovedena u stanje institucionalne blokade, čime je evropski put dodatno usporen, a ne unapređen.

Ko finansira Građanske inicijative i šta to govori o smeru delovanja

Prema javno dostupnim podacima koje su same Građanske inicijative objavile, među njihovim ključnim i dugogodišnjim donatorima nalaze se:

• USAID,

• National Endowment for Democracy (NED),

• Evropska komisija,

• Delegacija Evropske unije u Srbiji,

• Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE),

• Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji,

• Open Society Foundations,
  kao i brojne zapadne fondacije i ambasade.

Građanske inicijative sarađuju i sa regionalnim partnerskim organizacijama, među kojima je i organizacija Integra iz Prištine, koja deluje u okviru pravnog i političkog sistema samoproglašenog Kosova i koja se, prema javno dostupnim podacima, finansira i iz fondova poput Rockefeller Brothers Fund.

Ove činjenice same po sebi nisu nezakonite. Međutim, one jasno osvetljavaju politički i ideološki okvir u kojem deluju Građanske inicijative – okvir koji je gotovo u potpunosti finansiran iz inostranstva i usklađen sa interesima donatora.

Uticaj bez mandata – najveći demokratski rizik

Suština problema nije u tome da li nevladine organizacije imaju pravo na kritiku i javno zagovaranje. To pravo im niko ne osporava.

Problem nastaje onda kada uticaj na institucije postane stvaran i operativan, a odgovornost u potpunosti izostane.

Građanske inicijative ne izlaze na izbore. Ne polažu račune građanima. Ne snose političku odgovornost za posledice svog delovanja.

A ipak, kroz projekte poput REMont, pokušavaju da ostvare realan politički uticaj na institucije koje oblikuju medijski i demokratski poredak Srbije.

To predstavlja ozbiljan demokratski i institucionalni rizik, jer omogućava destabilizaciju procesa bez ikakve političke cene za aktere koji tu destabilizaciju proizvode.

Zato javnost ima puno pravo da zna:

• ko stoji iza projekta REMont,

• ko ga finansira,

• ko definiše njegove ciljeve i metodologiju,

• i u čijem je interesu taj projekat delovao.

Jer ono što Građanske inicijative rade u ovom slučaju nije korektiv demokratije, već pokušaj političkog uticaja bez političke odgovornosti – a to je suštinski problem svakog demokratskog društva.

Prst.rs/24sedam